Godinu u kojoj proslavlja vek postojanja Čukarički je završio na osmoj poziciji u Super ligi Srbije. Najavljivali su na Banovom brdu da je osnovni rezultatski cilj plasman u plej-of, on je ispunjen, nadali su se da ekipa može da se umeša u borbu za evropske vize, ali ovoga puta belo-crni su bili daleko od tog podviga koji im nije bio stran nekih ranijih sezona.

Rezime sezone u intervjuu za sajt Čukaričkog dao je sportski direktor Vladimir Matijašević, koji je u klubu sa Banovog brda od 2014. godine. U međuvremenu, iskusni spotski radnik postao je više od samog zvanja sportskog direktora, jedan je od najzaslužnijih sa svojim bliskim saradnicima za sjajne rezultate Brđana, ali i transfere na kojima i dalje može da mu pozavidi većina klubova u Srbiji.

„Sezona je bila turbulentna, za nas, ali i za druge ekipe, pogledajte šta se dešavalo u borbi za opstanak. Sigurno da niko nije očekivao da od te četiri ekipe bar dve ispadnu. Možda po kvalitetu to nije moralo da se desi, ali su drugi bili spremniji i očigledno su bolje radili. Što se tiče Čukaričkog, iskreno sam očekivao da ovaj tim pokaže više, pogotovo u prvom delu sezone, gde smo imali kikseve poput mečeva protiv Napretka i nerešenih utakmica protiv timova koje su već tada bili u donjoj zoni. Pričam o periodu do decembra“, kazao je Vladimir Matijašević, koji je potom želeo da bude jasan:

„Kikseva je bilo delom našom krivicom, delom zbog drugih stvari, ali uvek gledam prvo nas. Žao mi je što se nismo borili bar za Evropu, jer je po ulasku u plej-of razlika već bila velika. Ipak, odigrali smo korektno sve utakmice i pružili šansu mladima. Videli smo neke dobre stvari, dobili smo golmana Čarapića, kao i nekoliko omladinaca, ostaje da procenimo na koga možemo da računamo, a na koga ne u narednim sezonama.

Iako mnogi to izbegavaju, Matijašević se dotakao i ispadanja TSC-a iz elitnog ranga.

„Ekipa nije prepoznatljiva od kad je njihovu klupu napustio Žarko Lazetić. U jednom trenutku je i Jovan Damjanović imao uspeha u Evropi, dok je u prvenstvu bilo nešto slabije, ali mislim da su to greške koje su sastavni deo fudbala. Otišlo im je mnogo igrača, nisu pogodili sa zamenama, a lutali su i sa trenerima, od Hrvatske, Holandije i drugih opcija. Iskreno, više ne znam ni ko je sve bio trener. To se TSC-u ranije nije dešavalo. TSC je klub koji zaslužuje Superligu i nadam se da će se brzo vratiti. Pre svega zbog infrastrukture, koja je među najboljima u Srbiji, uz Zvezdu, Partizan i Vojvodinu. Otkad je Lazetić otišao, nisu uspeli da se snađu u tom turbulentnom periodu. Žao mi je zbog toga. Gospodinu Žemberiju sam poslao poruku, jer TSC po svemu zaslužuje Super ligu, čak i po timu koji ima“, kazao je Matijašević.

Menjao je trenere i Čukarički, a Matijašević je potom želeo i to još jednom da pojasni.

„Da, dešavalo se i nama. Ove sezone Lešnjak je otišao kao osmi na tabeli, sam je došao i rekao: „Izgleda da treba da menjamo“. Zato u klubu čovek treba da bude čovek i da kaže „pogrešio sam“ ili „ne ide“. Obično treneri kad odu više ne govore s vama, to je u Srbiji normalno, ali samo u Srbiji. Meni to nije normalno. Uvek kažem, trener kad dođe, ljubimo se i grlimo, kad ode, ljutimo se. Jedini koji je otišao na pravdi Boga jeste Dušan Kerkez. I ja sam to rekao, da je greška prvo moja, pa onda kluba. Ipak, i danas smo u kontaktu i čovek koji jedini treba da bude ljut, on nije ljut. E to je poenta svega. Čukarički nema šta da nauči od drugih, mi smo prošli kroz plej-aut prošle godine. Tu sam 12 godina, dosadio sam samom sebi u nekim razgovorima, ali mi trajemo. Nadam se da ćemo opet napraviti dobru ekipu i boriti se za gornji deo tabele“, optimista je Matijašević.

Posle odlaska Milana Lešnjaka sa mesta šefa struke na klupu Čukaričkog seo je Marko Jakšić. Matijašević je pojasnio na koji način se to dogodilo.

„Pre utakmice sa Novim Pazarom javio mi se agent Jakšića i rekao: „Znam da ste ga hvalili u podkastu, njega i Kokovića, on bi mogao da dođe“. Rekao sam: „Imam dobar odnos sa ljudima iz Surdulice, ne bih da kvarim“… Dobio sam odgovor: „Ne, ne, to je naše, mi možemo da dogovorimo“. Pustio sam da se dogovore, rekli su potom svoje uslove, prihvatio sam i Čukarički je dobio novog trenera. Marko je u Surdulici napravio izvrstan rezultat. Imaće priliku da to učini i ovde. Opet, znate kako, nije isto kad odete iz jednog kluba u drugi, organizacija je drugačija, mi tražimo nešto drugo, sve je drugačije. Nadam se da će svojim radom, uz ovo što sam video do sada, i sa dobrim pojačanjima, opet napraviti dobar posao. Sve je na njemu.“

Daće Čukarički i naredne sezone, a uvek je to bio slučaj na Banovom brdu, šansu mladim igračima, ali teško da bi moglo bez onih najiskusnijih. I oni će biti od velike pomoći i Marku Jakšiću, ali i nekim ovim nadama Brđana.

„Docić je ovde već 10-11 godina i bukvalno zna kako diše svaka svlačionica. Tu su i Tomović, Stojković, Mijailović, da ne nabrajam sada sve i nekog slučajno preskočim. Mićko je, recimo, momak koji ne priča mnogo, ali govori na terenu. Za takve igrače postoje posebna mesta u ekipi, igrali ili ne igrali. Oni moraju da rade sa mlađima, da razgovaraju s njima, a kada su na terenu da daju maksimum kako bi pokazali mlađima kako treba da se radi. Upravo oni najviše utiču na razvoj tih mladih igrača, koji su pokazali nešto tokom ovih nekoliko utakmica u plej-ofu. Utisak je da su zasluženo tu. Ko će uspeti, a ko neće, videćemo“, kazao je Matijašević, koji je potom pomenuo nekoliko imena:

„Imate Maravića, Grujića koji je još kadet, Žurića, Ilića, Čarapića koji je već dugo sa nama, Abramušić je dugo tu, skautiran je u drugoj ligi, doveden, pa je imao povrede i nije imao sreće. Posle su došle utakmice protiv OFK Beograda i Zvezde, odigrao je dve-tri dobre, protiv Vojvodine se povredio, ali vratiće se. Najbitnije je da je pokazao da zaslužuje da bude tu. Svi oni imaju kvalitet na svoj način, ali će Marko Jakšić morati sve to da uklopi i proceni ko ostaje u prvom timu, ko ide na pozajmicu, a ko će igrati za omladince. Tu su i Anđelić i još nekoliko momaka, bilo ih je sigurno šest-sedam. Možda sam nekoga i preskočio. Tu je problem i pravila o bonusima, nekada moramo i zbog toga da ostavljamo igrače. Žao mi je što je Joca Vojnović, desni bek, bio povređen, ali sada dolaze pripreme i imaće priliku da pokaže šta može.“

Za razliku od govoto svih drugih ekipa, Čukarički se sam finansira, bez sponzora, bez pomoći države, od sopstvenog rada i ostvarenih transfera.

„Ono najbitnije je isplatiti plate igračima i ljudima u klubu. Trenutno smo prodali jednog igrača i zatvorili četiri-pet meseci. Ako imamo mogućnosti, dovećemo pojačanja, ali ne možemo kao drugi. Nemamo nijednog sponzora, ne tražimo, nismo pitali ni državu niti bilo koga drugog. Borimo se sami. Skauti, Goran Grkinić i šef struke Marko Jakšić pregovaraju sa dva-tri mlađa igrača. Tražimo levu i desnu stranu kada su u pitanju krila, jednog prednjeg veznog. Vraća se Embong sa pozajmice, a oko špica ćemo videti u zavisnosti od Tedića i Miladinovića. Štopera, da li ćemo tražiti levog beka, da li će neko ostati ili otići… eto, u sledećih sedam dana će se sve znati.“

Upravo su Tedić i Miladinović, nakon odlaska Filipa Matijaševića u Salcburg, trenutno najtraženiji igrači iz kluba sa banovog brda.

„Bolje da prećutim, pa da vidimo. Tedić je zimus imao par klubova, čak je imao jednu zvaničnu ponudu, ali nije se desilo. Ali, Tedić je igrač koji zaslužuje u svakom trenutku, ako iskoči nešto, da ga pustimo. Finansije manje-više nisu toliko bitne… jesu nama u klubu, ali tu ima i procenat Mančester siti. On je momak svojim ponašanjem, a i kao igrač zaslužio, ako se pojavi nešto, da ode. Kao i Miladinović. On je tu od početka, dečko u nekim dobrim godinama, dobar igrač, treba da pokaže svoj kapacitet u budućnosti. Ima ih još, ali hajde, videćemo“, rekao je Matijašević i dodao:

„Nema nervoze ni ako ne odu. Tedić je produžio ugovor kad mu je isticao. Evo i Sisoko. Isticao mu je ugovor na leto, sam je došao i produžio jer je rekao: „Meni je ovde lepo, neću da Čukarički ne zaradi ništa“. Znači, to je primer kako radimo. Ali, mislim da ne može čak ni kod Miladinovića da bude nervoza. Ako ne ode, dogovorićemo se o produžetku, da ostane da pokaže taj svoj potencijal. On ga pokazuje na trenutke uvek, ali treba da pokaže skroz.“

Matijašević je posebno želeo da istakne i mlagod čuvara mreže Vladana Čarapića, a poznato je kakve su transfere ranije ostvarivali golmani Čukaričkog.

„Čarapić je branio šest utakmica u nizu, onaj kiks u Pazaru, ako može da se nazove kiks, nije bitan jer je pokazao da je kvalitetan. Zvaničnih ponuda nema, ali ima poziva. Bitno je imati golmana bonusa, to je pola posla. Imamo i Nikolića i Stojkovića, Kandića… Kovačević se bavi tim poslom i sve je pod kontrolom.“

Veliki transfer ostvaren je prelaskom Filipa Matijaševića u austrijski Salcburg. Nije Vladimir bio samo sportski direktor u ovoj priči, već je i otac talentovanog igrača, koji je morao mnogo toga da istrpi u prethodnom periodu.

„Nisam hteo nikada da pričam o Filipu, jer je on moj sin, ali on je ovde za mene kao i svi drugi – isti. Čak je prošao goru torturu od svih. Meni je drago što je otišao baš u Salzburg, jer to je klub koji zna da radi sa mladim igračima. Ako bude napredovao, zaslužio, pokazaće tamo sve. Pa nije Salzburg sigurno na neki način, da kažem, lud da ga uzme, da bi ga uzeo, da učini meni. Ja ne znam nikog, ali možda tata ima i tamo kombinacije, znate kako kažu: „Tata ima kombinacije“. Drago mi je ako je tako, onda sam baš jak“, rekao je sportski direktor Čukaričkog, a potom je dodao:

„Drago mi je, naravno, za ovaj transfer, kao što mi je drago i za Cvetkovića, Bačanina, za igrače koji su otišli u dobre klubove i razvijaju se kako treba. To je pokazatelj da Čukarički radi dobro. Znate kako, pričali su ovako-onako, možemo da nabrajamo igrače koji igraju, 70 posto njih igra. Ne možete da prodate 100 odsto igrača i da svi igraju, to je nemoguće. Ali 70 odsto njih igra i živi od fudbala i nadam se da će živeti. Ja bih voleo svi, ali to je nemoguće. Možete vi da izbacite 11 igrača… Može li Zvezda da izbaci 15-30 i da proda sve? Pa ne može. Partizan? Ne može niko! Doveli smo i mi pojačanja, pa smo pogrešili. Jesam li nekad rekao da je neko pogrešio? Ne, ja sam pogrešio. I stojim iza toga. Ali, mi svoje greške moramo da ispravljamo i ne bežimo od grešaka. Bitno je da nisu skupe i da ne koštaju klub, ostale igrače i sve, jer mi funkcionišemo od prodaje.“

Na pitanje kome je bilo teže, Filipu ili njemu, Vladimir je rekao:

„Sigurno da je bilo teže njemu jer je dete. Ja sam to nekako podnosio, ćutao, grcao, pomerao se da ne vide ljudi, a njemu je sigurno bilo teže jer mlad je igrač i imao je veliki teret. Svi su ga vređali, svi su ga pljuvali, da li sa tribina, da li ako gledaju svaku utakmicu kroz statistiku. Pa nije ni normalno da dete sa 18 godina bude najbolje svaku utakmicu, zar ne? Ali, da nema kvalitet, ne bi ga Salcburg uzeo. Odlazi tamo 15. juna na pripreme. Šta će biti, kako će biti, sve je na njemu, više nema priče.“

Vladimir Matijašević je otkrio još jednu činjenicu vezanu za Filipov transfer.

„Da sam imao ponudu iz Amerike od šest-sedam miliona, Filip bi otišao tamo. Nismo imali ni jednu ponudu iz Amerike, iako smo pregovarali, čak od januara meseca, ali nismo dobili zvanično ništa. Prva zvanična ponuda je bila Salcburg. Imali smo pregovore i sa Frankfurtom i sa Hofenhajmom, sve je bilo telefonski, ali i sa Anderlehtom, ali prva zvanična ponuda i prvi zvanični razgovor je bio Salcburg koji nam je doneo neku mirnoću u jesenjem delu da možemo da funkcionišemo kako treba.“

Neminovnost je takva da će na Brdu vrlo brzo morati ponovo da se trguje.

„Prodali smo Voju Serafimovića, otkupili su ga. Mi imamo budžet koji imamo, nama mesečno treba 350-400 hiljada evra, gde ćemo „nabrati“ do decembra sigurno i bez nekih preteranih prodaja, ali moraćemo da prodamo još jednog-dva igrača da bismo bili mirniji do kraja. Uvek gledam da smo mirni do marta, ako možemo do juna – super. Ako prodamo još jednog-dva, onda će nam biti mnogo lakše. Ugovori ističu Tufegdžiću, Miletiću, Cvetkoviću… Ne znam da li još ko ima, ali baš smo rekli Jakšiću da odluči šta i kako. On je trenutno na odmoru nekoliko dana, doći će i onda ćemo sesti i sa tim igračima, naravno i mi, da vidimo šta i kako. Opet, ako trener odluči da mu treba neko, ostaće, ako odluči da mu ne treba neko, neće ostati i to je to. Nije samo do nas, tu je i želja igrača“, pojasnio je Matijašević.

Čukarički će morati da brine i o rezultatskim ambicijama u novoj sezoni, koja će kao i prethodna biti vrlo zahtevna.

„Da li će Super liga biti sa 12 ili 14 klubova, to je opet na Fudbalskom savezu, ali nama je svejedno. Moramo da se borimo, da napravimo dobru ekipu, da probamo. Evo, što je rekao gospodin Žemberi, ispali su, gledaće odmah da se vrate. Ispao je Vest Hem u Engleskoj, Totenhem je bio na ivici… Ne daj Bože da Čukarički ispadne, ja stvarno to ne volim, ali opet i da se desi, pa neće biti smak sveta ljudi. Bitno da smo živi i zdravi, borićemo se da budemo u vrhu, kao i do sada. Možda bi nama bio smak sveta jer mi nemamo nikoga iza, ni firme ni nikoga, sve to znate već, da se ne ponavljam, ali nadam se da će Čukarički igrati opet zapaženu ulogu i u narednom prvenstvu.“

Matijašević je govorio i o eventualnim sponzorima Čukaričkog, bez okolišanja.

„Ovde je teško naći ako nemate državu. Privatna kompanija jedino može da uđe u suvlasništvo ili vlasništvo sa nama, ali za sad stoji ovako, pa ćemo da vidimo. Borimo se ovako, poslednje dve-tri godine je to tako i mi funkcionišemo, što je najbitnije“, uz dodatak:

„Trn u oku smo svima, to je sigurno. Ne samo ovako ljudima, nego i… da ne idem duboko, ali mogao bih. Ići ću sigurno u jednom momentu, ali trenutno ću prećutati. Nekad je bilo u mlađim kategorijama više igrača, na primer, i u reprezentaciji, u širim spiskovima. Sad je manje. Ne kažem ja, možda je to i kvalitet, drugi ljudi su se poboljšali, ali mislim da ima i drugih stvari, ali o tom-potom, ima vremena, pričaćemo.“

Želeo je Matijašević da pomene i neke lepe primere u srpskom fudbalu, pre svega uspehe Vojvodine i Železničara.

„Koković je meni bio igrač u Napretku, kad sam bio direktor tamo. Imamo baš dobar odnos, čak mi je i pomogao u nekom mom lečenju, dao mi je predlog što mu nikad neću zaboraviti, za Nemačku, gde sam se oporavio tada kad sam imao neki problem. On je dečko koji je prvo emancipovan, dobar trener i mislim da će samo napredovati. Što se tiče Železničara, mi imamo super odnos sa njima, znate i da smo igrali kod njih na terenu, da su nam izašli u susret. Meni je drago da od ekipe koja nije imala bukvalno ni jednu zvezdu, da kažete, došli do Evrope. Oni su dobili prava pojačanja, pogodili sa igračima i zato su tu gde jesu sa pravim trenerom i pravom organizacijom. Ne možete bez organizacije ništa. Drago mi je zbog Železničara, samo je bitno da prođu bar jedno-dva kola zbog srpskog fudbala. Voleo bih da uđu u Ligu konferencije. Moraju da imaju sreće u izvlačenju i da se organizuju za to drugo kolo. Ko god da je, Farska ostrva, svi igraju fudbal, to se pokazalo. Moraju da se organizuju i da krenu kako treba, u tom slučaju biće im mnogo lakše“ rekao je Matijašević i dodao:

„Drago mi je i zbog Vojvodine što su se organizovali, prave, rade. Vojvodina ima dosta kvalitetnih igrača. Sigurno da će malo morati i da rasčisti oko toga, ali mislim da će Vojvodina opet igrati zapaženu ulogu jer imaju dobru organizaciju, imaju sigurne finansije, imaju dobrog trenera koji se pokazao kao dobar trener i ja mu ovom prilikom čestitam. Sekunde su ih delile od osvajanja kupa. Nije to lako, Crvena zvezda je sigurno iznad svih za dosta koraka što se tiče igračkog kadra, organizaciono, tako da nije lako pobediti Zvezdu. Oni su bili blizu, pogotovo u finalu Kupa. Igrao sam u Vojvodini dve godine i mnogo mi je drago jer su se organizovali i vraćaju se na staze uspeha. Vojvodina nam treba tako jaka, svima, srpskom fudbalu.“

Pomenuo je i neke druge klubove Matijašević, one koji su predstavljali Srbiju na evropskoj sceni u tek završenoj sezoni.

„Volim kad svaki klub napreduje. Bio je Novi Pazar prošle godine, žao mi je za ovo dešavanje u Kragujevcu. Slavko Perović i Konatar su tu već dugi niz godina i napravili su bili neki sistem. Nije sve jedna sezona, ne ide dobro, a šta ćete… Opstali su, to je bitno, a te scene su mi odvratne, ne mogu da pričam o tome.“

Pomenuo je Matijašević i ekipu Partizana.

„U negativnom smislu jeste me iznenadilo, ali inače nije, jer je bilo turbulentno – ide trener, pa se vraća trener, prodajemo, ne prodajemo… sve su to stvari koje se dešavaju, ali ja to ne volim, iako je to deo fudbala. Voleo bih da se konsoliduju, da naprave jak tim i da ponovo budu ozbiljni. Bili su i jesenji prvaci, sve je to u redu sa mladim timom i tu im niko ništa ne može reći, ali takve turbulencije u klubu sigurno utiču na stabilnost. Ode trener, pa se vrati, u velikom klubu to nije lako. Nije jednostavno da neko ode, pa se posle mesec dana vrati i nastavi da drži isti nivo. To je jako teško.“

Dotakao se Matijašević i izbora u FSS koji su pred nama. Kao nekadašnji sportski direktor Saveza, i sam je uvek aktuelan.

„Ja sam rekao, u budućnosti možda se vratim, nikad se ne zna, ali samo kao predsednik, nikako drugačije. Što se toga tiče, ja sam ovde 13 sezona, ne znam ni sam više tačno koliko. Funkcionišemo kako treba. I Fudbalski savez isto tako treba da funkcioniš,– ne da bude „ovo je moje“, nego da se radi za dobrobit svih klubova. Tako mora da razmišlja i svaki novi predsednik koji dođe, da radi za dobrobit srpskog fudbala i klubova. Svi grešimo, pa i čovek pogreši, pa ode. Ja sam, recimo, sam otišao iz Saveza kad nije išlo, iako se nisam pitao mnogo. Pokušao sam da pomognem, video da ne ide i sklonio se. Iskreno, ne pratim to. Ne idem ni na skupštine, ništa. Bavim se klubom, ćutimo, radimo i čekamo svojih pet minuta. I, Bože zdravlja, nadam se da ćemo ih dočekati“, u optimističkom tomu završio je Matijašević.