O nama
Klub je osnovan 4. Jula 1926. godine u radničkom delu stare Čukarice, u kafani „Majdan“. Prema osnivačkom programu poneo je ime „ČSK – Čukarički sportski klub“. Određene su klupske boje belo-crne što je održano i do danas. Prvi predsednik kluba fudbalskog kluba je bio Miloš Ilić, rezervni vazduhopovni kapetan 1. klase i prvi srpski avijatičar. U početku tim je trenirao i igrao na terenima oko Vilimana i Makišu i u Prepolačkoj ulici na Mihajlovcu. Vremenom, prostorije su obezbeđene u Zrmanjskoj ulici, a teren ispod Sokolane. Posle Drugog svetskog rata igralište se nalazilo na Banovom brdu pored pijace, a od 1969. na sadašnjem terenu Čukaričkog u ulici Beogradskog bataljona. Dres Čukaričkog su uoči II svetskog rata, kao i u toku samog rata nosili istaknuti fudbaleri kao što su Blagoje Moša Marjanović, Franjo Joža Giler, Aleksandar Petrović Pikavac, Đorđe Jovanić, Matija Perlić i drugi.
Po okončanju rata fudbalski klub je nastavio takmičenje u sezoni 1948/1949. u Drugom razredu. Značajniji uspeh je postignut u sezoni 1966/1967, kada je osvojeno prvo mesto u Drugoj beogradskoj ligi i Kup oslobođenja Beograda. Tada je „Čukarički“ ušao u Prvu beogradsku ligu a sledeće godine u Srpsku ligu, gde je godinama bio pri vrhu. Sledeći značajan korak napravljen je u sezoni 1971/1972 kada je kroz kvalifikacije ostvaren plasman u jaku Drugu saveznu ligu. FK Čukarički je imao dva zapažena plasmana među drugoligašima „Istoka“: 5. mesto u sezoni 1973/1974 i 7. mesto u prvenstvu 1975/1976. Početkom 90-tih godina FK Čukarički startuje u Trećoj ligi – Sever (sezona 1991/1992), a zatim nastupa u Srpskoj ligi – Sever (sezona 1992/1993) i Drugoj saveznoj B ligi (1993/1994 i 1994/1995). Član je najvišeg ranga – Prve savezne lige grupa A u periodu 1995-1998, sledeće sezone je drugoligaš – grupa „Istok“, da bi naredne četiri sezone opet bio prvoligaš. Osvaja drugoligaški „Zapad“ u sezoni 2003/2004. i vraća se u Prvu saveznu ligu. najbolji plasman u elitnoj ligi ostvario je u sezoni 1999/2000 kada se plasirao na 6. mesto u konkurenciji 22 kluba. U sezonama 1996/1997 i 1997/1998 nastupao je u međunarodnoj konkurenciji, u okviru Inter-toto kupa (Čukarički – Gloria Bistriţa (Rumunija) 3:2 ; Čukarički – Spartak Varna 3:0; Montpellier – Čukarički 3:1 ; Groningen – Čukarički 1:0) Posle sezone 2010/2011 klub je prešao u drugi rang tj. Prvu ligu Srbije. Klub je krajem 2011. godine bio pred ispadanjem iz lige i potpunim gašenjem. Zatim ga preuzima kompanija ADOC iz Beograda na čelu sa Draganom Obradovićem koji kupuje Čukarički na javnom nadmetanju. Uz pomoć veterana i prijatelja kluba, Čuka je napokon stala na “zdrave noge“ i konsolidovani tim obezbeđuje opstanak u Prvoj ligi Srbije u samom finišu prvenstva 2011/2012. To je bila samo uvertira za ono što će uslediti u narednim godinama. Čukarički se najpre superiorno vratio u Super ligu 2013. godine i već sledeće sezone igrao je Evropu. Naš tim je sezonu završio na 5. mestu sa 44 boda. Tri manje od trećeplasirane Jagodine i jednim od četvrtoplasirane Vojvodine.
Pogledajte naš promo video
Odluka UEFA da suspenduje Crvenu zvezdu pogurala je Čuku u Evropu i u leto godine Santa Hulija je sa Banovog Brda ispraćena sa 4:0. U revanšu u Andori, naš tim je odigrao dovoljnih 0:0 i obezbedio dvomeč sa Grodigom. On se neslavno završio sa Čuku (poraz kod kuće od 4:0 i pobeda u gostima 2:1), ali će ta sezona ostati ispisana zlatnim slovima u istoriji kluba. Golom Slavoljuba Srnića u finalu protiv Partizana, Čukarički je osvojio Kup Srbije. Te proletnje večeri , 20. maja na stadionu Crvene zvezde, za naš tim su igrali Stevanović, Stojković, Brežančić, Ostojić, Rendulić, D. Srnić, Regan (od 64. Todorović), S. Srnić (od 90. Mandić), Bojić, Matić (od 83. Pavlović) i Stojiljković. Trener je bio Vladan Milojević, a sezona je završena na visokom trećem mestu i ponovo je usledila Evropa. Domžale su u leto 2015. bile usputna stanica (0:1, 0:0), a činilo se da će i Gabala doživeti sličnu sudbinu. Ipak, samo 1:0 na našem stadionu nije bilo dovoljno za revanš u Bakuu. Azerbejdžanski predstavnik je slavio sa 2:0, a ostaće upamćeno da se Čukarički na tom meču propisno isromašivao. Treće mesto je bilo rezervisano za Čuku i u sezoni 2015/16 sa samo bodom zaostatka za drugoplasiranim Partizanom. Ostaće upamćeno i to da je Čukarički za samo četiri dana u gostima pobedio i Crvenu zvezdu i Partizan. Klub je tada predvodio Milan Lešnjak, a pre njega Čukarički su od dolaska Dragana Obradovića vodili još Vladan Milojević i Zoran Popović. Odlazak Milojevića i dolazak Popovića u oktobru 2015. ostaće upamćen i po tome što je bio nesvakidašnji. Skoro nigde u svetu se nije desilo da jedan trener drugom preda dužnost na zajedničkoj konferenciji. I to je samo bio jedna od pokazatelja jedinstva u klubu. Pomenimo i to da je za sportske uspehe zaslužan i Vladimir Matijašević koji od 2014. godine obavlja funkciju sportskog direktora. Prvo kolo u sezoni 2016/17 je ponovo bez problema preskočeno. Ordabaši je savladan u Kazahstanu rezultatom 3:0, a revanš je bio samo formalnost – 3:3. Međutim, to drugo nikako nije moglo. Poraz od Videotona u Mađarskoj (2:0) i nedovoljna pobeda u Beogradu (1:0). Sezona je po mnogo čemu bila turbulentna. Milana Lešnjaka je zamenio Gordan Petrić, da bi klub krajem decembra preuzeo Nenad Lalatović. Spletom ‘’nesrećnih okolnosti’’ plej-of nije izboren, kao ni Evropa bez koje smo ostali posle tri uzastopne godine boravka u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Od poznatih igrača u novijoj istoriji koji su nastupali za Čukarički, a koji su nosili ili nose reprezentativni dres, izdvajaju se Aleksandra Kolarov, Miloš Ninković, Goran Gavrančić, Milan Vilotić, Igor Matić, Nikola Stoiljković i Andrija Pavlović.